Draga Ana, šta je pokretač za tvoje stvaralaštvo? Ljubav prema Bogu i njegovim najvećim darovima - čovečanstvu, nauci i umetnosti, nada u dobre ljude, među njima i vera u iste da će promeniti svet na bolje.
"Podela", kombinovana tehnika, 100x100cm, Ana Đapović Izlagala si sa kolegama na 80 grupnih izložbi u Srbiji i inostranstvu. Takođe, imala si 10 samostalnih izložbi. Koje strane umetnike bi izdvojila kao jedne od priznatih umetnika? Na brojnim umetničkim kolonijama imala sam prilike da upoznam umetnike iz Francuske, Italije, Belgije, Egipta, Slovenije, Makedonije, Bugarske. Neki su već priznati, a neki će verujem tek postati... Šta se uzima kao reper priznatosti? To je širok kontekst, broj izložbi, nagrade, priznatost u sopstvenoj zemlji ili na širem planu, po ličnom sudu, medijska zastupljenost... Ja bih izdvojila umetnike iz regiona. To i jeste neki mikrosvet koji okružuje naš region, gde je i dalje sve povezano, gde se dešava najviše interakcije. Mali regionalni mikrosvet i kroz prizmu tog mikrosveta može se posmatrati svet. Region zna šta radi, ali region ostaje svoj, pravi svoj identitet. To su: Miomir Mišo Vemić, Olivera Basta, Atanas Atanasoski, Nevzat Kica, Sasho Kostov, Simonida Filipova Kitanovska, Tome Misev, Zlatka Pentova.
Jedna si od osnivača škole "Artistkum". Koji smerovi postoje u školi i kako deca reaguju na metode učenja, a kako na tradicionalne metode?Jedna' Artistkum'' o Koji smerovi postoje u školi i kako deca reaguju na metode učenja, a kako na tradicionalne metode?
Škola ima likovne i muzičke programe za decu i odrasle. Imamo kurs crtanja, slikanja, vajanja, modnog dizajna i od muzičkih instrumenta klavir, gitara, harfa. U sferi obrazovanja uvek bi trebalo istraživati i unositi nove metode, ali to ne znači isključiti tradicionalne, već smatram da je najbolje kombinovati.
"Polje", kombinovana tehnika, 70x100cm
"Udah", enkaustika, 70x100cm
Ove godine si osvojila nagradu na festivalu umetnosti u Indiji? Znamo da si izabrana između 2000 umetnika i da si predstavljala Srbiju. Reci nam nešto više o tom festivalu. Kakav je osećaj biti predstravnik naše države? Osećaj je sjajan. Velika je čast predstavljati svoju zemlju. U pitanju je bio konkurs koji organizuje Svetski univerzitet dizajna i Škola vizuelnih umetnosti iz Indije. Podeljen u 4 kategorije: za slikarstvo, grafiku, vajarstvo i performans. Tema je bila "Bez granica". Ispiriše te rađanje, detetov prvi udah. Šta je za mlade umetnike '' prvi udah''? Sećaš li se svog prvog ''umetničkog udaha''? Za mlade umetnike "prvi udah" je kada te neko primeti i pruži podršku. Prva pohvala je "prvi udah". Moj deda Jevrem Đapović je bio moja velika podrška. Veoma je značajno imati nekog ko veruje u vas.
"Zemlja" , kombinovana tehnika, 50x 70 cm
"Iskop", enkaustika, 45x65cm, Ana Đapović
Koju tehniku koristiš u slikarstvu? Da li u tvojoj seriji radova slika kojoj posebno daješ značaj, za koju si emotivno vezana? Najviše volim da kombinujem medije. Vosak se provlači kroz većinu mojih radova, ali volim da ubacujem i različite prirodne materijale - drvo, ugljen. Slika koja mi je značajna je bila moj diplomski rad "Bele breze" . Ona je bila "udah" za fazu u kojoj i dalje radim i istražujem, moja kopča sa prirodom koja je tema mog interesovanja. Ona se nalazi u privatnoj kolekciji jednog od ljubitelja mojih radova.