КРОЗ ОГАЊ
Прије него ли се гране
Разболе
На смрт од чежње
Ко да примијети:
Дрвореди су чекаоница
За шетњу.
Дрво може препознати
Кораке
Мирисе
Потпетице
Шал.
Љето када
Лудује,
Њему је да стоји
Право.
Јесмо ли се већ
Негдје срели,
Како да каже?
Када зна добро
Шта је
Након чежње.
Гране се суше и
Брзо ће, брзо путовање
Кроз огањ.

ОТКРИЋЕ
Када научиш на
Господствен начин
У руци држати чашу
Из које никада нећеш
Пити, твоје занимање
Биће - глумац.
Али, шта мари!
Далековид добро зна:
Осуђеник који чека
Погубљење, своју крв
Не може вратити чашом
Одлична вина.
Ох, нипошто!
Сувим уснама и жедним
Непцем, одбиј ту чашу
Из грла рикни:
Не примичи се!
Када се угасе раскошна свјетла,
Утишају чаше
Богата су наша открића
А васколик свијет
Господствен.

ПА, ИДИ!
Морам признати:
Одржао си врло лијеп
Говор, вјетре, упозоравајући
Све около својим
Хуком на моју душу.
Само, када би још смио
Поновити то, кукавице невидљива!
Учинила бих да правац,
Из моје пјесме,
Отпрхнеш у прву
Црну косу и
Тамо останеш,
Запетљан.
Морнарски упетљан,
Све док те
Не распусте
Прсти, који пажљиво
Уклањају бесмислене
Пластичне шнале
Ко да су лично
Разнобојне звијезде
На гарежу неба.
Зато и јављам, свијету
Овом трулом, да је једина
Храброст гледати
Некога с љубављу.
Али шта ти знаш о
Томе,
Хуљо неопјевана, вјетропираста!
Твоје је да јуриш
И односиш лишће.
Па иди.
Comments