Draga Danijela, koliko je važno razvijanje likovnih veština kod dece? Smatram da je veoma važno razvijanje likovnih veština kod najmlađih, jer utiče na razvoj kreativnosti i inteligencije. Deci je potrebno obezbediti uslove i dati im pravo na grešku, kao i slobodu u radu. Da deca koristite različite tehnike prilagođene uzrastu, i dati im pohvalu za rad. Pohvala detetu više znači od materijalne podrške, na kom god da je uzrastu. Oni su osetljiva i nežna bića.
Iz kojih razloga učitelji i roditelji potiskuju razvijanje kreativnosti? Koliko je teško ponovo pokrenuti motivaciju za kreativnost? Neki učitelji i danas imaju svoje miljenike u odeljenju među učenicima, nažalost. Prave razlike između učenika i njihovih sposobnosti. Mada postoje i oni učitelji sa pedagoškom notom koji se posvećuju deci i njihovim interesovanjima. Dok roditelji neki ne primećuju talenat ili osporavaju, zanemaraju i potiskuju dečije mogućnosti. Neka deca dobijaju stres, jer im se ne pruža šansa, da prikažu svoj talenat ili da se probaju nove stvari i da im se otvore vidici. Najviše zavisi od samog deteta, njegovih potreba i želja. Ali ne treba dete forsirati, neka se detetu pruži podrška iz predškolske ili školske ustanove, a posebno iz roditeljskog doma. Čak iako su roditelji razvedeni potrebno je da sarađuju i daju mu podršku. Motivacija će mu dati samo vetar u leđa. Po tvom mišljenju koja umetnička disciplina najviše utiče na razvoj kreativnosti? Od najranijeg uzrasta deci je potrebno čitati, dakle kroz književnost razvijati njihove nervne ćelije u mozgu. Zatim kasnije kroz svih sedam vrsta umetnosti, dati im podršku da se pronađu i probaju ono u čemu su dobri. Da se trude da budu najbolji u onom što rade. Po mom mišljenju književnost je osnova, pa prelazimo na likovnu umetnost itd. Samo ako dete ne želi umetnost i da ima dodir sa njom, ne smemo ga prisiljavati. Kako ti gradiš kao pedagog odnos sa decom? Kolko je značajno poverenje i koje su tvoje taktike od oslobađanja straha kada je u pitanju kreativno izražavanje? Pre svega gradim odnos na strpljenju, poverenju, poštovanje dečije individualnosti i ličnosti. Svaki pedagog je potreban da detetu da slobodu, pre svega u igri. Poverenje između svakog deteta i pedagoga na iskrenom razgovoru i otvorenosti. Tako da najbolje otvara oslobođenost straha, dati im podršku. Kreativnim istražavanjem se mogu iskazati negativne i pozitivne emocije. Dečiji svet osetiti šta se dešava oko njih. Na kojim značajnim radionicama za decu si učestvovala? Da li planiraš da napraviš radionicu za decu? Izdvojila bih ‘’Radioničarski rad’’ sa decom u Centru Infopolis, koja je trajala dva dana. Gde sam naučila naučila nove stvari, a i opet sam se podsetila pedagoških stvari koje su mi već poznate. Takođe bih spomenula i ‘’Raspustilište’’, gde sam prisustvovala predavanja i sama držala kreativne radionice kao njihov volonter. Neka od kojij sam držala je bila pravljenje cvetnih aranžmana sa decom od pet do četrnaest godina. Zaista sam uživala sa tom decom koja su iskazivala svoju maštu i prepustila mi svoje poverenje i pažnju, i imala sam strpljenja sa njima. Tako da smo udružili snage. Danas je to ‘’Novosadski dečiji Kulturni centar’’. Napravila sam već radionice na različite umetničke teme, međutim ovaj virus Covid19 je to sprečio. Svakako će biti mnogo lepih iznenađenja. Posvetiću se deci i dati im priliku za stvaranje.