Artkum: Izabrala si tradicionalni oblik umetnosti. Koliko je on ličan i kako je prihvaćen u novom društvu?
Ana: Postoji više tradicionalnih oblika umetnosti kojima današnji umetnici pristupaju na vrlo kreativan i inovativan način. Zapravo čini mi se da ne možemo više za bilo koji pravac u umetnosti reći da je potpuno moderan, jer i multimedijalni umetnički izraz već odavno postoji. Ono što je moderno jeste ideja. Postoji umetnik koji živi i stvara danas, a on kojom god tehnikom odabrao da se bavi u svom radu ostavlja trag današnjice. Pored mozaika bavim se i crtežom, slikom, kao i analognom fotografijom, ali mozaik biram kao tehniku koja svim svojim segmentima zadovoljava sve strane moje ličnosti.
Motiv goluba u mozaičkoj tehnici, Ana Miljković
Mozaik je od početka do kraja jedan dinamičan i uzbudljiv proces, koliko god nam delovao kao umirujuć. On uključuje najpre fizički deo rada, lomljenje i obradu kamena, a zatim kreativni i duboko misaoni proces u osmišljavanju i slaganju tokova, te zahteva potpunu koncentraciju i strpljenje. Posebno volim sakupljanje kamenja iz prirode, jer na taj način određeni kamen postaje dnevnik sećanja.
Ana Miljković, slikarka i mozaičarka
Trenutak iz mog života biva zarobljen u kamenu, a kamen rasut u tokovima čuva tajnu, stoga mozaik jeste ličan. U istoriji umetnosti mozaik je nailazio na pauze tako da se on nije razvijao u kontinuitetu poput ostalih umetničkih pravaca, ali čini mi se da sadašnje vreme dosta ubrzano to čini. U poređenju sa ostalim tehnikama mozaik se nekako izdvaja kao zaseban svet, ali čini mi se da svaki umetnik - mozaičar kao pojedinac ipak tu sliku menja i polako čini da mozaik pronađe svoje mesto danas.
Artkum: Motivi koje stvaraš su hrišćanski likovi svetitelja i životinja. Koliko je teško postići realističnost pošto su životinje u mozaiku vrlo verno prikazane?
"Beli anđeo" Ana Miljković, mozaik
Ana: Odabranu životinju smo radili kao zadatak na studijama u okviru predmeta Mozaik, a kasnije sam dobila i porudžbinu na istu temu. Izazov mi je bio da u jednom tako naizgled grubom materijalu postignem materijalizaciju krzna ili perja, ostajući dosledna svojoj likovnoj viziji. Vizantijsku umetnost oduvek volim, te me je radoznalost navela da napravim svoju prvu ikonu u mozaiku. Nakon toga počinjem da radim na crkvenim mozaicima u timu profesora Đure Radlovića, kao i da dobijam private porudžbine. Priznajem da mi nedostaje da se ponekad izgubim u tokovima apstraktnog zelenila.
"Beloglavi sup" i "Jelen", mozaik, Ana Miljković
Artkum: Sa kojom umetnosti bi još mogla uporediti ovaj tradicionalni stil, odnosno mozaik i da li bi mogla izdvojiti umetnika koji se bavio isključivo mozaicima i zbog čega baš njega biraš?
Ana: Mozaik je svakako slikarska tehnika i najčešće ga upoređujemo sa poentilizmom.
Kao mozaičara ne bi me uvredilo ni poređenje sa tkanjem ili vezom, jer su to takođe tradicionalni postupci koje umetnici danas oživljavaju na veoma moderan način. Uvek mi je teško da odaberem jednog umetnika i teško ću odabrati nekog ko se bavi isključivo mozaikom. Kada je mozaik u pitanju jedna osoba uvek prva dođe u misao. Snežana Jovčić Olđa je ne samo naša profesorka, već divan čovek i sjajan mozaičar... i moj prvi uzor. Pored Snežane moram izdvojiti još Borislava Nježića i bugarskog mozaičara Iliju Ilijeva čiji me mozaici takođe inspirišu.
Artkum: U tvojim radovima se oseća slikarski stil, vladaš formom i valerima, bojama. Ako jeste, koji te je slikarski pravac približio mozaiku i zbog čega?
Ana: Pre svega ja jesam slikar, bar dugo učila da to budem. Oduvek sam jako volela impresioniste, kolorit Bonara i Vijara, ali i mozaične pejzaže Gustava Klimta. Možda bi u mom radu Klimt bio najsnažnija veza sa mozaikom.
Artkum: Kada je u pitanju vrednovanje likovne umetnosti, da li se njoj daje dovoljno pažnje? Pod kojim rednim brojem bi ona bila?
Ana: Svi već znamo koliko se u našoj zemlji umetnost vrednuje i gde je ona na lestvici,ali i da žilavo opstaje uprkos situaciji u kojoj se nalazi.