Koje veštine treba da poseduje jedan umetnik? Na koje načine dolaziš do rešenja kada je u pitanju skulptura?
Jedan umetnik treba da poseduje, što se konkretno vajanja tiče, što bolje znanje o materijalima, da dobro poznaje alate i da dobro rukuje sa njima. Takođe je važno da svaki umetnik bude otvorenog uma, da posmatra stvari iz više uglova, na više načina. Važna je i komunikacija, što između umetnika i materijala tako i umetnika i drugih ljudi, sad da li bi to bio model ili neko sa strane, bitno je saslušati i biti spreman na kompromis.
Kada se pojavi neki problem u toku rada najčesće se to rešava tako što ostavim sve i samo se bavim posmatranjem. Pre svega, treba se odmaknuti od rada kako bi se on sagledao u celini, kada se uoči problem onda se bavimo razmišljanjem, o tome na koji bi se to način moglo srediti a da ne narušava samu strukturu materijala kao i estetiku završnog rada.
Vajarska kompozicija "Mislioci", Dijana Molac, terakota.
Osim vajarstva, koja likovna disciplina ti je draga?
Zapravo, meni su sve likovne discipline veoma drage. Jer, nekako smatram da kao jedan vajar moraš poznavati više stvari od samo onog čime se baviš. Na kraju krajeva vajanje to od nas traži, hteli mi to ili ne. Mislim, uvek postoji opcija baviti se nečim drugim u slučaju da nekome ne odgovara.
Šta je cilj grupe radova ‘’Mislioci’’?
Cilj ovog rada jeste prikazivanje ljudske psihologije i razlika među njima. Svi ljudi su isti, tačnije poseduju telo, stvoreni su od istog "materijala", mesa, krvi, kostiju, itd. Tako je i ovaj rad napravljen da osnova ili, kako ja volim da kažem, predstavlja spoljašnja masku, jednoličnu i od istog materijala. Ono što nas razlikuje jeste način na koji razmišljamo, zato sam i koristila unutar šupljina druge materijale i pravila simbole od slame, zamršenog klupka i zupčanika. Tako da sam otvorila jedan drugi prostor i pokušala na neki način da prikažem kakva su razmišljanja u sadašnjem vremenu jedna od najzastupljenijih.
Rad iz vajarske grupe "Mislioci"
Kako ocenjuješ današnju savremenu umetnost? Kako tradicionalnu?
Današnja umetnost je nešto što meni lično ne leži. Sviđa mi se koncept da sve može biti umetnost i slažem se sa tim, i ta umetnička sloboda i sa tim se takođe slažem. Nije apsolutno sve što se stvori za javnost i za galerijske prostore. Ja lično ne mogu da podržim pojedine stvari. To je tako, nekome jednostavno prija, nekome ipak ne. Što se tiče tradicionalne umetnosti, to je nešto što više odgovara mojim afinitetima. Čovek kao centar umetnikovog interesovanja. A umetnik i kao naučnik i kao majstor, filozof, osoba koja ima jako veliko znanje i želju da nauči što više.
Trenutno završavaš osnovne studije na Akademiji umetnosti. U kom pravcu vidiš sebe kao buduću mladu umetnicu?
Trenutno sebe vidim kao jednog od predstavnika hiperealizma, jer trenutno na tome radim, ali ko zna šta će se u budućnosti desiti, svakog časa mogu da nam se promene interesovanja.
Koliko je neophodno istraživanje drugih oblasti, u tvom slučaju psihologije? Koje psihologe si proučavala i da li ti je pomogla osim nje neka druga umetnička disciplina koja nema veze sa likovnom?
Kao i za sve u životu što nas je ikada interesovalo. Istraživali smo što smo više mogli kako bi sto više znali. Isto je i u ovom slucaju.
Naravno, čitala sam dosta knjiga, od moderne psihologije do one malo starije, izučavala druge umetnike koji su takođe u svoje radove provlačili neku notu psihologije. Ali više su mi pažnju privukli ljudi koji su u mom okruženju, ili su bili nekada davno, ili su ipak samo slučajni prolaznici. Razgovor sa njima mi je bilo nešto što je neprocenjivo. Dosta su me naučili i podstakli na razmišljanje kao i na određene promene u starim stavovima. Kao što sam ranije već rekla, komunikacija je veoma, veoma bitna.
Rad iz vajarske grupe "Mislioci"
Po tvom mišljenju, kada nastaje unutrašnji krah i nezadovoljstvo umetnika? Na koji način se ti izražavaš kao skulptor i šta želiš postići?
Ne mogu da govorim za druge, ali ono što meni izaziva nezadovoljstvo jeste kada sam sprečena da radim ono što volim, da budem ono što jesam. Zapravo, to je nekako i povezano
Ono što ja želim da postignem jeste da prenesem svoju emociju na svoju skulpturu kako bi ona prenela na posmatrača da bi ga pokrenula i podstakla na malo dublja razmišljanja. To jest da ga podstakne na proširenje sopstvenog gledanja na svet.