Može se reći za tebe da si svestrana umetnica. Koja je filozofija tvojih apstraktnih crteža?
U dosadašnjem stvaralačkom radu glavni predmet mog istraživanja je bio zasnovan na pejzažima sa Kosova i Metohije. Pre svega imam potrebu da na neki način svedočim o svom kraju, kroz sećanja i osećanja. Prvi i glavni segment u istraživanju je crtež i zato bih ga istakla.
Prve serije su nastale od sirovog vizuelnog utiska, čistog pejzaža, da bih kroz misaono i vizuelno sazrevanje došla do stilizacije žitnih polja, strnjišta koje se približavaju apstraktnoj formuli slike. Prva faza su pripreme, brze skice na kojima rešavam osnovne likovne odnose. Linijskim crtežom, jednostavno, pročišćeno intervenišem, beležim podatke koji definišu atmosferu pejzaža. Nakon skica prelazim na veće komade gde studioznije pristupam. Stvaram mrežu linija koje grade kompoziciju, dopunjuju ih bojene površine koje stvaraju kompaktnu celinu.
Anđela Ristić, kombinovana tehnika, 150x100cm
Nakon ove postavim novu seriju. Tvrđa podloga – medijapan i uljani medijum. Postavljala sam široke, gotovo crne površine, iz toga izvlačim svetlije partije, tako sam pravila jasne podele i kontraste. Preko lazurnih uljanih nanosa intervenisem sa presovanim ugljem, odredjujem pravce kretanja kompozicije. Presovani ugalj daje mat površinu preko koje gradim linijsku mrežu sa grafitom..
Anđela Ristić, kombinovana tehnika, bez naziva, 2018.godina.
Da li je ljubav prema religiji i ikonografiji potekla sa Kosova i Metohije? Tvoj crtački i slikarski rad obuhvata ikonografiju i apstraktni crtež. Mozes li nam reći šta je zajedničko ta dvarazličita pravca, kako ih zaokružuješ u jednu celinu?
Sada kada se prisećam nekih momenta iz ranog detinjstva shvatam da sve to ima smisla i da je sve povezano sa trenutnim interesovanjima. U tom periodu mog odrastanja kretanje po kosovskim enklavama je bilo rizično i ograničeno. Porte su jedino mesto gde deca mogu da se osećaju bezbedno. Manastir Gračanica je moja prva dodirna tačka sa duhovnim i likovnim.
Klasičan slikarski, likovni pristup razvijam u svom istraživanju koje je trenutno vezano za master rad, paralelno sa njim učim ikonopis. Ono što trenutno vidim kao vezu sa ikonom je u sklopu čistog likovnog izraza: kao i na crtežima, krećem od tamnih površina na kojima gradim mrežu linija koje stvaraju formu. Smatram da isti likovni jezik povezuje te dve sfere, u čisto likovnom smislu, poznavanju tehnologije, materijala, pristup crtežu i formi mogu da povučem neke paralele, ali svakako nemam nameru da zaokružujem u jednu celinu. Te dve sfere želim da gradim na dva fronta nezavisno. Što se ikonopisa tiče još uvek sam na početku, učim osnovne stvari. Kada pristupam klasičnom crtežu ne smeta mi kada pogrešim, mogu da radim uz muziku dok ikoni ne mogu tako da prilazim.
Ikona Svete Petke, Anđela Ristić,
(fotografija zabeležena 2019.)
Baviš se i rep muzikom. Da li dinamiku u crtežu usklađuješ sa ritmom rep muzike?
Rep je treći element mog stvaralaštva, obuhvata pisanje tekstova i snimanje vokala preko instrumentala. Negujem stari zvuk koji je nastao iz fanka i bluza. Držim se starih pravila pisanja, a to je da strofu čine standardnih 16 stihova, sa dva glavna takta u stihu. Kroz rime se provlači često slična tematika kao i u crtežima. Nisam razmišljala o toj vezi sa dinamikom ali vrlo je moguće da se to dešava podsvesno.
Rep muzika sigurno dopire do šireg kruga ljudi nego apstraktni crteži, iako je i rep underground, to mi je bio još jedan motiv da svedočim i na taj način o Kosovu i Metohiji. To je oduvek i bila suština te muzike, da se predstavlja nešto lokalno, kraj, lični stav, razmišljanje,... kao dokument neke specifične atmosfere. Iz ovog segmenta izdvojila bih pesmu „Gnezdo“ koju sam snimila pre godinu dana, uspela da zabeležim i montiram video iz Lipljana i Starog Gracka na KiM. Ja potpisujem tekst, vokal, kameru i montažu, a za instrumental i produkciju je radio Ivan Pantelić iz grupe LTDFM.
(spot pesme "Gnezdo")
Anđela Ristić, slikarka i rep izvođač