Poznat si kao dečiji pedagog i pišeš dečiju poeziju. Koliko je zahtevno raditi sa decom? Pišem poeziju i za decu i za odrasle, puno radim sa decom, držim radionice i predavanja jer smatram da kao pesnik imam na neki način dužnost da sazdam svoju publiku, da motivišem đake da čitaju i da vole knjigu jer samo tako će se sazdadi odrasla čitalačka publika. U tom poslu sa decom ima puno obaveza i odgovornosti, ali sve to činim s velikom ljubavlju pa čak ne mogu da kažem da je to rad, to je suština mog življenja. Deca uvek uzvrate ono što osećaju, tako da pozitivne reakcije, osmesi, suze i njihova povećana želja ka čitanju, ka umetnosti, ka poeziji mi je najveća nagrada. Zaista. Drago mi je da je moj rad zapažen ne samo u Makedoniji, već i u Srbiji, Hrvatskoj, Bugarskoj i šire i da sam imao priliku družiti se sa decama iz sve te države.
Filip Dimkoski, prevodilac, pesnik i novinar
Reci nam nešto o tvom novinarskom i uredničkom zanimanju. Koju specifičnost bi izdvojio i koji intervju za tebe ima posebanu vrednost?
Novinarstvom se bavim već više od deset godina. Od 2009. godine sam novinar-saradnik za najstarijeg dnevnog lista u Makedoniji, „Nova Makedonija“ koji ove godine odbeležava 76 godina postojanja. Primarno sam zadužen za tekstove u prilogu za decu „Kolibri“ gde pretstavljam uspešne učenike i nastavnike, škole, autore za decu, a često imam i svoje autorske rubrike. Tu predstavljam i autore iz regiona i sveta koji pišu za decu. Pišem članke i intervjue i iz oblasti kulture, a intervjui su mi posebno uživanje. Pored intervjue sa mladim umetnicima, nekoliko godina radim intervjue sa uspešnim ljudima iz regiona koji su već u trećem dobu. Dok razgovaram sa takvim ljudima uz kafu uz ja pijem i mudrost, ljubav, toplinu...Tu ću izdvojiti intervjue sa prof. dr. Đorđem Filipovskim, Mirom Banjac, Terezom Kesovijom, Brankom Veselinović, Ljubivojem Ršumovićem. Zakazano je još nekoliko intervjua iz ovog ciklusa, ali čekam bolja vremena da bih mogao doputovati do mojih sagovornika, jer pored sve te tehnologije, ja ove intervjue radim isključivo uživo. Moje bavljenje novinarstvom okuplja puno medija gde sam radio, a to su i lokalni, regionalni i nacinalni mediji u svim oblicima, poput radija, časopisa, televizije, ali ne ćemo sve to nabrajati. Trenutno pored rada u Novoj Makedoniji, urednik sam rubrike Licentia poetica na portalu KuLart.mk, moja autorska rubrika se bavi pretstavljanjem savremene balkanske poezije. Posebno uživanje su mi i moji stručni članci iz oblasti vrtarstva i cvećarstva, jer po struci sam diplomirani zemljodelski inženjer, koji trenutno je opet student i studira makedonski jezik i književnost na Pedagoškom fakultetu u Bitolji.
Spremaš projekat i zbornik za mlade pesnike u Makedoniji. Reci nam više ko će podržati projekat, kada će se održati i koji pesnici učestvuju? Tako je, spremili smo zbornik 26 savremenih mladih balkanskih pesnika. To je poezija objavljivana u rubrici Licentia poetica na portalu KulArt.mk, od kvalitetnih stvaralaca iz Makedonije, Srbije, Crne Gore, Hrvatske, Bugarske, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i Kosova. Ja sam pojedinačno kontaktirao sam te autore, napravio odabir pesama i prepevao ih na makedonskom. Zbornik je gotov i kao projekat, poslat je Ministarstvu kulture u Makedoniji. Nadam se da će biti prihvaćen i podržan i ako sve bude kako treba, objavljen sledeće 2021 godine. Ne mogu vam reći više, dok se projekat ne odobri.
Zbirka pesama Filipa Dimkoskog Da li spremaš novu zbirku pesama i kada možemo očekivati objavljivanje? Takođe i moja zbirka poezije je gotova. Zapravo to nije zbika pesama, već je zbirka prepeva jedne moje pesme na trinaest slovenskih jezika. To je jedno unikatno izdanje kakvo do sada nije objavljeno. Bar nisam našao takve podatke. Zove se „I kamen ima dušu“ i pored originala na makedonskom i prepeva na 13 jezika, sadrži i ilustracije i prelepu koricu koju je uradio akademski slikar Vladimir Zdraveski, kao i jedan veoma stručan, ali i topao predgovor gospođe Natalije Lapaeve Risteske iz Rusije, koja je doktor književnih nauka i profesor ruske književnosti na filološkom fakultetu „Blaže Koneski“ u Skoplju. Svaki trenutak čekam da knjga izađe iz štamparije. Na objavljivanju čeka i prepev moje knjige „U bašti samo ljubavi ima“ na srpskom. Treba da vidim koji izdavač će to objaviti i nadam se na druženje sa srpskom publikom sledeće 2021. godine. Šta si do sada objavio, kojliko knjiga?
Do sada sam objavio dve knjige poeziju za odrasle, dve knjige poeziju za decu i jednu slikovnicu. Radim na nove knjige poeziju i priče za decu, kao i knjige iz oblasti publicistike i književne kritike. Radim i prevode na srpskom, hrvatskom, bugarskom i na makedonskom jeziku. U prevođenju sam našao novi način umetničkog izražavanja i uživam u tome. Prepevao sam knjigu „Аkt u devojačkoj sobi Lenke Dunđerske“ Radovana Vlahovića i preveo „Muškarčina“ bugarskog pisca Dimitra Niklenova. Do sada sam prepevao oko 300 pesama balkanskih pesnika, a trenutno s velikom radošću prepevavam knjigu izuzetno lepe poezije za decu i mlade sprskog pesnika Vlaste N. Cenića s prelepim naslovom „Zvezdana lektira“.
Zbirka pesama za decu, Filip Dimkoski
Koja umetnička oblast te inspiriše? Moja glavna inspiracija nalazi se u prirodi. Baviti se prirodom i živeti s prirodom i u prirodi je suština mog življenja. Naravno, inspiriše me stvaralaštvo koje daruju sva deca majke prirode, pri tome veoma uživam u čitanju i muzici. U muzici želim istraživati i pronalaziti uvek za mene nove pravce, izvođače, obožavam folklor raznih krajeva...Dosta pratim likovnu umetnost i okružen sam sa slikarima i vajarima tako da uživam i svim umetnostima kao tanc, balet, pozorište, operu...ali više sam informisan i čini mi se da sam detaljnije ušao u likovnu umetnost. Smatram da svaki istinski umetnik u sebi nosi sve umetnosti, ali preko jedne ume da se izrazi najbolje, a druge umetnosti ga dopunjavaju, inspirišu i čine ga boljim u onome što je njegov način izražavanja sebe.