Publici si od ranije poznat kao osnivač pank benda ,,Spunk'' . Na Akademiji umetnosti završio si master studije kompozicije i pedagogije? Koji su sličnosti i razlike između pank i klasične muzike?
Pank muzika je muzika nekonformizma i slobode, dok je klasična muzika sušta suprotnost – elitna tradicija u kojoj samo najbolji i najdarovitiji i najvredniji uspevaju da pronađu svoje mesto na sceni. Ili je pak obrnuto, pank je tradicija nastala u Engleskoj 70-tih godina u kojoj samo najuporniji mogu da nađu svoje mesto, dok je klasična muzika muzika u kojoj možeš da iskažeš najveću slobodu sa svojim zamislima i koja je krajnje nekonformistička jer se odupire svakom prolaznom trendu. Sve u svemu, muzika kao muzika jeste odgovor ljudi na svet oko sebe, u panku ona okuplja ljude mahom sa margine i daje im prostor da se iskažu i da budu prihvaćeni, u klasici ona okuplja ljude i daje im prostor da pokažu virtuoznost, tehničku spremnost i umetnički senzibilitet. Svaka muzika i scena ima svoje mesto u ovom društvu i ni na jednoj sceni nije lako biti, jer para nema pa nema.
Dimitrije Beljanski, kompozitor
"Za Ninu", Dimitrije Beljanski U kojoj sferi se ti više pronalaziš?
Ja sam celog života uspešno odbacivao svaki identitet, iliti neuspešno pokušavao da ga stvorim. Tako da sam pre bio „klasičar“ među pankerima i pokušavao da pravim muziku koja izlazi van tog kalupa, dok sam sada „panker“ među klasičarima i pokušavam da pravim muziku koja izlazi van tog kalupa. Kako god ispalo, uvek budem trn u oku, i to je u redu, neko mora i to radi. Najgore je da se ljudi učaure u svoje male svetove i ignorišu svet oko sebe.
Tvoje kompozicije su savremene klasične kompozicije. Šta te motiviše da ih pišeš?
Motivacija se nalazi na raznim stranama. Najviše me motivišu drugi muzičari. Volim da preuzmem tuđe ideje i od njih napravim nešto novo. Sa druge strane, inspirišu me i oblasti poput matematike i geometrije, likovna umetnost, filmski jezik i montaža. Pokušavam muzikom da dočaram razne vanmuzičke pojave. Jedna moja kompozicija se bavi pojmom simetrije, u drugoj sam početni motiv sastavljao od slova u imenu moje verenice, u trećoj sam varirao melodiju molitve Sv. Jovana Kukuzelja iz 14. Veka, u klaviskom duu sam istraživao pojam „politemporalnost“ itd. Dakle, inspiracije uvek ima, problem je realizacija odnosno nedostatak vremena za istu.
"Slavic fugue", koncert studenata kompozicije.
Uočava se ponavljanje tonova u tvojim kompozicijama koje može trajati satima, zatim iznenadni tonovi kojim budiš publiku. Šta je cilj takvog načina komponovanja, koja je poruka tvog dela?
Ne bih baš toliko preterao da satima ponavljam tonove i da pravim iznenađenja, mnogo je efektniji to uraditi već nakon 4-5 minuta. Taj postupak sam uradio u nekoliko svojih kompozicija, jer sam želeo da trgnem slušaoce iz meditativnog stanja u koje sam ih doveo, to je jedna mala „šok“ terapija, koja ima više smisla u kontekstu celovečernjeg koncerta da ih spremi na fleskibilnost u primanju različitih doživaljaja i da se ne uljuljkuju previše dugo u jednu istu atmosferu. Volim kontraste u muzici i volim da ih pružam publici.
Kao muzičar, dešava se da imaš dodir sa književnosti, pa si i sam pisao pesme. Koliko je bitno da umetnici međusobno sarađuju i da umetničke sfere budu isprepletane? Mislim da je to ključno. Jedino saradnja može dovesti do velikih dela. Mit o geniju je zastareo i krajnje netačan. Sva velika dela su nastala kroz saradnju, a to da li će nečije ime da stoji u istoriji ili ne, to je nažalost van naših mogućnosti da promenimo. Srećom, sada radim sa umetnicima koji su aktivno rade u devised theatru upravo na kolektivnom stvaranju i moram da priznam da je zaista oslobađajuće stvarati kolektivno bez pritiska „genijalnosti“. Da li te neuspesi podstiču da bolje razviješ svoj talenat ili dolazi do kontra efekta? Šta se danas pod terminom „uspeh'' podrazumeva? Iskreno sam zbunjen oko pojma „uspešnosti“. Trudim se da iz neuspeha izvučem lekciju, a da me „uspesi“ ne zadovolje da prestanem da se razvijam. Svojim“ koncertima u mraku“ podsetio si slušaoce da se muzika sluša, a ne gleda. Kako publika razume savremenu kompoziciju na klasičan način? Zadovoljan sam prijemom mojih „koncerata u mraku“, shvatio sam da postoji mnogo ljudi koji su spremni na nova iskustva. Koncerte sam namerno reklamirao bez ikakve najave o samoj muzici, već sam potencirao priču na novom načinu slušanja, ležeći u potpunom mraku okružen nepoznatim ljudima, i svaki koncert je bio rasprodat. Mislim da su ljudi spremni na novine ako im se one na pravi način prezentuju. Dakle, morate napraviti most između vašeg sveta i sveta potencijalne publike, objaniti šta je novo što vi nudite u odnosu na njihovo dosadašnje iskustvo, i možda malo objaniti na koji način to doživeti. (Naravno, ne preterati sa time, jer nismo“geniji“ koji će unapred znati sve reakcije, a upravo te neočekivane reakcije nas mogu inspirisati na nove ideje i nove smerove.)
"Rondo koji to nije", Dimitrije Beljanski
Na koje sve načine muzika menja ljude?
Muzika menja strukturu mozga. Aktivno slušanja stvara nove neurone u mozgu. Aktivno slušanje zahteva koncentraciju, pažnju, disciplinu kao i suptilnost u prepoznavanju emocija. U današnje vreme društvenih mreža, multitaskinga, rasute pažnje i virtuelnih simulacija socijalnih kontakta, to je važnije nego ikada pre. Možda baš muzika bude taj ključ koji će spasiti čovečanstvo od totalnog raspada. Videćemo uskoro.
Da li su tvoje kompozicije obojene bojama?
To ćete pitati moju koleginicu i prijateljicu kompozitorku Jovanu Filipović koja ima magičnu moć sinestezije i koja vidi boje u notama. Studirao si u inostranstvu. Reci nam nešto o tome. Šta planiraš u narednom periodu?
Bio sam na studenstkoj razmeni jedan semestar u Ludvigzburgu (Nemačka) i iz prve ruke video školski sistem. Te informacije sada primenjujem u nastavi na muzičkim radionicama „Presto“ koje sam osnovao sa svojom verenicom Ninom Henig. Plan za naredni period jeste da završim muziku za nekoliko predstava, da napišem master rad iz kompozicije i da dovršim nekoliko kompozicija koje me zovu a nikako da im se posvetim. Blagosloven sam mukama da me moje kreacije uvek vuku napred, i da ne stižem sve da ih završim.
"Sekvenca 1" Dimitrije Beljanski