НЕПОВРАТ
Снови су одбачени бескућници
заноћени под прозором двора
скупљени испод барокног трема
с друге стране посвађаних зидова
Испраћају смену задиханог ветра
ноћима залудног у дозивању кише
да спере скореле мрље беспућа
каљаве ћорсокаке судбине
Ослушкују громор промукле светине
у којој се ни један глас не познаје
језовити тајац непрегледне равнице
води их зором у неповрат
УСУД
Осмехни се, срећо
утваро мрког облака
слушкињо малих богова
прозвезди се плаха
метресо злог оркана
тако ти имена
аман, покислима
Дури се, жељо
фуријо дивље радости
оштрицо палих окова
помами се њима
клетво једине младости
роди се из бола
у инат, тиранима
Заори се, песмо
водиљо тромих судбина
бодрино сурих орлова
раскрили се стидна
аријо блиских даљина
једном заувек
свима, блаженима
ФУНДАМЕНТ
Игра твојих усана
ритам времену
трептајем шапућеш
лепоту изречену
моју тајну крије
тајна даха твог
твоја плавет кад је
сјај на лицу мом
Овај трен у нама
залог истине
у њему постојиш
нигде више не
желим врисак душе
нечујан за свет
желим само оно
што си одувек
Ја ти скидам вео
девичанстава
с твоје среће пламне
што не јењава
откуцајем груди
ноћ одбројавам
на теби је одлука
јутро упозорава
Као кец из рукава
поклањам ти спас
лозинку за усхит
магнет раздора
завет речи убојит
фундамент је мој
јасно је и гласно
тишини охолој
Владислав Матић је млади песник из Лознице. Рођен је 14. 10. 1994. Песме су за њега вечито огњиште, поезија тече кроз крвотог. Могло би се рећи да су песме исто што и љубав- оружије револуције.
تعليقات