СНОВИ ИСПИСАНИ НА ЗИДУ ПЛАЧА
наши су снови угасле звезде
на прелепом небеском своду
наши су снови бисерне шкољке
на дну Мртвога мора
наши су снови симфонија
у изведби раштиманог оркестра
наши су снови облак
из ког цури лепљива смола
наши снови живе у причи
исписаној на Зиду плача
наши се снови топе ко восак
у загрљају каљеве пећи
наше је снове спалио Нерон
пре некол’ко хиљада лета
наши снови таворе
под хумком незнаног јунака
наши снови воде љубав
са низом протраћених година
наши су снови заглављени у возу
што пичи за Владивосток
наше је снове погодила праћка
у величанственом птичјем лету
наши су снови отворена рана
на телу пребијеног кера
наше је снове сеоска руља
набила на глогов колац
наши су снови писоар
у дому за градске беднике

НЕГДЕ У ПИРИНЧАНИМ ПОЉИМА...
овај град је изгубио сврху постојања
негде у пиринчаним пољима
овај град затвара очи
пред дивним сунчаним јутрима
овај град се успентрао
до најдубљег ступња лудила
овај град спава у ноћи
убијеног месеца
овај град је утопио иметак
за кап варене воде
овај град заобилазе беседе
с Маслинове горе
овај град је без икаквог процеса
осуђен и жигосан
овај град плеше у ритму
Валпургиног мелоса
овај град милује лахор
са оближњег отпада
овај град крије житеље
у мишијим рупама
овај град је миљама далеко
од водених извора
овај град чезне за траговима
Њених стопа
БУДИНЕ СУЗЕ
ноћас сам ронио Будине сузе
када бих макар могао
поново да те узмем
и тако, само још једном
па да ми буде свеједно
ноћас сам ронио Будине сузе
сенке су плесале
одевене у црне блузе
авети кров надлетале
сене уза зид збијене
тихо су јецале
Реци ми, Пресвета Мати,
колико траје сатански плес?
У самртном хроптају пролазе сати.
Скупљам у себи очај и бес.
ноћас сам ронио Будине сузе
сене су тихо јецале
留言