Човек који зна шта хоће
Продуктиван ја сам стално
и кад лежим радим само-
У кревету читам књигу
Рад на себи императив
Немам ниједну бригу
Сам сам себи суперлатив
код лекара идем често
у телу ми здрав дух лежи
добро знам где ми је место
само напред себи тежим
Мада имам метастазу
Али каним је порасти
Јер и она мора себе
Имати у својој власти
Одлазак
Лице од керамичких јагодица;
преко – сплет жила
да наличи на кожу;
мало пора и длака
одају људски утисак.
Ваза за цвеће –
уместо Срца;
расла док си био мали;
цена ваза
када су се код нас
први пут отворили Долари,
продавнице у којима је
све било „по шездесет девет динара“,
износила је
шездесет девет динара.
Тада си се родио.
Када те закачим,
ништа се не разбије,
тупо одјекне.
Очи ти одају
утисак детета
које не познаје Смрт
и каже:
„Живети дан за даном“.
Живина живи дан за даном,
али осећа зебњу пред клање!
Јесам ли живина?
„Заиста, зрак сам само?“
Твоје ја –
лебди око фрагмената.
Моје –
магнет за комадиће.
кад би макар дошло до апокалипсе
Један облак
Надвио се
Изнад зграде
Преко пута
Птица лети
Киша пада
Колена ми
Сасвим сува:
Мене моја
Зграда чува!
Пут ми млада
А ја љута-
Срж ми крута.
Кад би макар
Могло бити
Да ме
Облак сад
Прогута
На тераси
тако седим-
Гледам нбо
Шта ми вреди
Мажем нокте
Мажем речи
Па повраћам
И беседим
Comments