Раскршће
Моја су деца на раскршћу света,
ратова прошлих и неких бољих времена.
Моја су деца против марионета,
немуштих луткара широких зена.
Моји су људи сви они што ћуте
баш онда кад прећутати се не сме.
Моји су људи сви они што слуте да тишина
ствара антологијске песме.
Мој народ је онај који високо гледа,
помало пркосно, јер мора се тако.
Мој народ на свој народ не да, знајући да није,
нити ће бити лако.
Наши су кошмари кулминирали падом,
- мада су ноћи најтамније пред јутра –
ал' су нам снови прошивени надом: стојим и не дам!
За тебе, за себе, за боље сутра.
Comments