Iako studiraš grafiku , odlučila si da radove ove godine posvetila si se istraživanju konceptualng pravca umetnosti?
Da, jer sam uvek htela da napravim iskorak u stvaranju, kako bi publika imala pristup što boljem osećaju, emocijama koje se provlače kroz celokupno stvaranje, da zapravo u svakome probude nešto njihovo što ih obuzima u tom trenutku, jer niko od nas ne oseća isto, ne prihvata. Cilj je da publiku uvedem u nešto drugo,nešto meni lično,intimno važno, što većina nas zanemaruje i ne shvata važnim.
"Lavirint dosade", rad Dejane Kovačević u okviru projekta "Art body Art"
Koje olakšice ti je istraživanje donelo, a koje poteškoće?
U radu uvek nailazim i na olakšice i poteškoće, uvek jedne strane ima više.Olakšice su mi bile što nisam imala ograničavanje,sprečenosti da li ću uspeti da izvedem i da li je izvodljivo, Samo se prosto zatvorim u atelje i krenem sa radom.Nema potrebe za ustručavanjem jer je u umetnosti sve moguće. U svom svetu stvaranja, sa raznim materijalima i priborom ne treba puno za stvaranje nečeg dobrog. Poteškoće predstavljaju jedino neka prevelika očekivanja u stvaranju, jer prilikom razmatranja i posmatranja uvek dođe do nekih ne poklapanja, u materijalu, odnosu i slično . Ali se trudim da do poteškoća i neuspeha što manje dolazi.
Rad iz serije radova "Dosadno mi je"
Koje su prednosti konceptulne umetnosti, a koji nedostatci ako je porediš sa tradicionalnim pravcima?
Prednost konceptualne umetnosti po meni jeste što postoji već slobodan,širi spektar rada,stvaranja. Ne postoji neka granica do koje možeš ili smeš ići,prosto samo treba ideja i znatiželja za radom.Tradicionalna umetnost je meni neki vid terapije, mogućnost lepog rada i stvaranja kao što je na grafici. Moguće je i izvodljivo, ali uvek postoji to neko "ali".Volim i konceptualni rad i tradicionalan ,jer u svakom mogu da iskažem nešto svoje, nešto što je u meni zatvoreno.
Rad iz serije radova "Dosadno mi je"
Sa kojom vrstom otpora si se susrela tokom studiranja, koja su očekivanja bila tokom studiranja?
U svakom delu rada postojao je otpor u radu, kako vezano za sam rada, tako i za samo školovanje.Očekivanja uglavnom imam velika,, ali kada sam upisala Akademiju nisam nikakva očekivanja imala, Samo sam želela da krenem i da radim,jer sam došla zbog toga jer volim i interesuje me.Veća sam očekivanja imala kada sam pohađala srednju umetničku,nego sada jer sam na Akademiji više prepuštena sama sebi, svom radu i stvaranju.
Kako je nastala serija radova koji opisuju stanje dosade?
Serija nastaje veoma spontano,zapravo sve krece od jedne recenice iz mog dnevnika "Meni je dosadno."
Tu zapravo kreće cela vratolomija rada i stvaranja. Serija rada počinje ispisivanjem cele sveske sa "Dosadno mi je" i onda prelazak u nešto dublje što će publika moći da vidi uskoro i na nekoj izložbi u narednom periodu.
Da li nam možeš reći o projektima na kojima si učestvovača?
Učestvovala sam u raznim projektima što mi je omogućilo da iskažem sebe u pravom svetlu i svoj rad podignem na viši nivo.Poslednji projekat je "Art Body Art" gde sam svoj rad "Lavirint dosade"pokazala na jedan zanimljiv konceptualni način.
Rad iz serije radova "Dosadno mi je"
Commenti