Кao Orfej
Pevam kao Orfej ispao iz štima
S pokidanom žicom, rečima od stakla
Usta punih darova sred bezrečja pakla
Svetu punom neizrečja laka
U prostoru sakupljam tragove neba
Palu vertikalu: pakao – raj
Reč – spomenik smisla
Podižem za neko novo doba
Ne želim da izađem iz prostora mogućeg
Tamo i pesme zamire glas
Mogućnost nemogućeg izazov je pesniku
Nemogućnost mogućeg ogledalo pesme
Dok pišem ne smem da se okrenem
Uporna izvesnost iza mojih leđa
Što nastaje ne smem da pogledam
Smrtonosna strela strasti je i htenja
Vaseljena
Vodi me u obzorja nevin izviraj
U daleka teška iskonzorja
Glasom porazi obmračja smiraj
I pevaj za sva buduća zorja
Кroz odsutnost žuđen-praskogorja
Obuhvati prisutnosti svetle
Sva rečja i sva slućen-morja
Val iskoni neizrečne
Neukrotna vaseljena živa
Iskon-reč punoćom odsustva
Praskozorjem sveprostora biva
Svevremena sluteća rastrojstva
Presvestiti svest, prevaliti val
Raspetljati petlje upetljane
Pretreniti tren kada će u meni
Reč jedna da se ovaseljeni
Nestajem
Sve više nestajem – to je proces
Al ipak ne stajem – večni procep
Sve golije oči suze besmisao
S mrlje beskraja spiraju (s)misao
Sve tiše prestajem svoje postojanje
A tečem – to je večno trajanje
Mrtve su reči nemo kajanje
Nemoći zrele neprekid-zbrajanje
Prisustvom Nemogućeg nisam čovek
Odsustvom otkrivam postojanja vek
Obodom svesti dotičem zrelost
I reči (p)ostaju razliveni jêk
Zbirka pesama "(Ne)dohod" Dušana Zaharijevića
Gde pronalaziš inspiraciju za pisanje?
Čini mi se da inspiraciju mogu pronaći u svemu što me na neki način dotakne i podstakne na razmišljanje. Verujem da nema konkretnog odgovora na ovo pitanje. Inspiracija je u svemu što radimo, čitamo, o čemu promišljamo, što osećamo. Još uvek ne znam da li dolazi niotkuda, ničim izazvana, ili kao plod našeg osećanja i promišljanja sveta, rada, čitanja, slušanja, gledanja. A možda je i jedno i drugo legitiman odgovor. Sve u svemu, inspiraciju pronalazim u svemu što je smisla vredno.
Reci nam nešto o svom početku. Kada si napisao prve stihove?
Ako govorimo o trenutku kad sam uopšte počeo da pišem, nisam siguran kada sam tačno napisao prvu pesmu. Ono što mi je najjasnije u sećanju je period srednje skole kada sam intenzivno pisao pesme. Nekako je od početka to bila poezija, ne znam kako i zašto. Bilo je nekoliko neuspešnih razmišljanja o pisanju proze, ali nisam makao dalje od razmišljanja. Tako sam skoro do kraja srednje škole pisao pesme, da bi usledio period od dve-tri godine odsustva poezije, takoreći pesmonapuštenosti. Bio je to period od početka fakulteta pa do završne godine. Ni danas ne znam šta se tu tačno desilo, samo znam da je bio period u kojem sam preispitivao sve, pa i samo pisanje. Ali ne gledam na to kao na nešto loše. Sve je to deo života i puta kojim se krenulo. Ove unutrašnje sumnje i dileme sam razjasnio na četvrtoj godini fakulteta, kada sam nastasvio da pišem, što se održalo do danas. A ubrzo nakon osnovnih studija napisao sam prvu knjigu pesama.
Dušan Zaharijević, pesnik
Da li si pesnik zanesenjak ili pesnik koji stoji na nogama?
Rekao bih da treba biti i jedno i drugo. Nisam siguran da je poezija koja je samo u zanosu dovoljna, kao ni poezija koja stoji na nogama, takoreći racionalna. Jer razum oblikuje stvari, pa i samu pesmu i jezik, da budu razumljivi i pristupačni. Ali mnogo toga ostaje izvan obuhvata razuma. A sve to je samo krajnost bez prisustva zanesenjaštva, tj. svetlih trenutaka kojih ni sam autor nije do kraja svestan. Ne može se sve objasniti racionalno - i ne treba. Neke stvari se jednostavno daju tek nagovestiti.
Imaš objavljene dve zbirke pesama, koju tematiku obuhvataju?
Priznajem da mi je teško da govoim o tematici koju obrađujem jer nije reč samo o jednoj određenoj. Ali neke od tema koje su dominantne su svakako poezija, pesma, jezik, reč, logos, moguće/nemoguće, vidljivo/nevidljivo, život/smrt, svest, a u poslednje vreme i Čovek. Čovek kao svesno biće, Čovek pale prirode, posrnuo, u svoj svojoj lepoti i težini.
Kako ih ti doživljavaš?
Svoje knjige doživljavam kao odraz svog svetonazora. U njima su sva moja razmisljanja o raznim temama i stvarima, preispitivanja, tumačenja, pokušaji odgovora, pokušaji izricanja i osvešćivanja svega što nas okružuje i u čemu bivamo.
Reci nam neki svoj stih, sta poručuješ stihom publici?
Ako mi ne zameriš, izbegao bih poruke. Ne zato što ne postoje, već da izbegnemo nametanje jedne odredjene poruke. A i lepše je da pesma (stih u ovom slučaju) poruči, ako ima šta.
A stih koji bih izabrao je:
Ne žalim što nisam pevao više
Nego što nisam pevao jače