Artkum je danas imao čast da razgovara sa jednim mladim pesnikom iz Niša koji je ujedno i novinar, Nikolom Trifićem.
Artkum: Da li si pesnik zanesenjak ili pesnik koji stoji na nogama?
Nikola:Više zanesenjak. Naravno, nisam neko ko beži od ozbiljnog ponašanja u životu, pogotovo kada je u pitanju porodica. Naprotiv! Ali moram da priznam da mi je "letenje" prirodniji osećaj od hoda i stajanja... E sad, to letenje često dovodi do bolnog pada i do onog užasnog osećaja "lomnjave krila"... Tako da, period posle pada, je ujedno period kada najčešće stojim ili oprezno hodam, čisto dok se krila ne oporave za novi let. Ipak, moram da kažem da "zanos" i "let" ne poistovećujem sa bilo kakvom nepotrebnom žurbom u životu, destruktivnim ponašanjem, ili egocentrizmom. Za mene je to pre svega vera u svoj san i u prave vrednosti. Verovati da je to moguće, i usuditi se da kreneš ka tome! Biti optimista pre svega. Ljudi vrlo lako odustanu od svojih snova, od pravih društvenih ideala, i krenu da hodaju "linijom manjeg otpora". Inače, magistralom kojom korača bar 70% čovečanstva. Ja to odbijam. I u tome leži taj "zanos". Opet, oni malo pre prozvani "ljudi" tome često prišiju epitet "budala". (smeh)
Artkum:Pripremaš prvu zbirku pesama. Кoju tematiku obuhvata? Možeš li da napraviš paralelu između novinarstvar i pesništva, i kako na sadašnje stanje u umetnosti i kulturi gledaš kao pesnik, a kako kao novinar?)
Da, u pripremi je moja prva zbirka pesama, čiji je radni, a verovatno i konačni naziv "Život pre smrti". Nadam se njenom objavljivanju u narednih 6, ili najkasnije 12 meseci. Njena tematika je život u celini, sve ono što čini život. Paralela između pesništva i novinarstva možda nije prirodna. Pesništvo je umetnost, a novinarstvo je umeće, a to nije baš sasvim isto. Ipak, ako bih pravio paralelu imeđu novinarstva- koje je u mom slučaju isključivo pisanje autorskih tekstova-kolumi, sa poezijom, onda je to želja za iznošenjem stava, emocija, i slanjem poruke. Samo poezija je ipak, svet za sebe; doživljaj i osećaj koji je poseban, teško uporediv. E sada, ono pitanje "šta mislim o stanju u umetnosti i kulturi"'? Relativno skoro sam napisao tekst "Кultura u Srbiji- krvna slika leša", eto to mislim. (smeh)
Reci nam neki svoj stih. Šta poručuješ njime publici?
- Da ne bude samo stih, podeliću sa Vama poslednju strofu pesme "Život pre smrti" po kojoj će verovatno biti i nazvana zbirka...
"Jer ja se nisam rodio
i svetu ludom i bestidnom u naručje hodio,
da bih živeo čekajući smrt,
već da bih umro živeći."
A poruka je: Živite! Nemojte nikada ni po koju cenu da se iživljavate, ali ni da životarite. I iživljavanje i životarenje su dve krajnosti, kao dve ruke đavola. Vi, živite. Dostojanstveno, pametno, pošteno, uzdignute glave. Verujte u prave stvari, i uvek se usudite da krenete ka njima.
I za kraj, dve Nikoline pesme.
NjOJ
A kome ako ne tebi?
Kojoj jeli da budem bor?
Pred kojom ikonom da crn kleknem?
Kojem stvoru da budem stvor?
Za čiju čast da grešan stradam?
I uz sunce mlado za koga da zrim?
Kojem Bogu da se pred nečastivim nadam?
Kao reka bez ušća,
i izgubljeni pesnik,
za koga mirno da tečem,
kome da pišem stih?
A kome ako ne tebi?!
Jednom kad me nema, kad me slome, kad umrem-
pa se setim da još mogu da poletim
i od grdnog ludila još grđem dođem sebi
Pa, svet kurvinih ćeri i sinova pitam:
A kome ako ne tebi?!
Srećo moja...
Vaskrsla nado u besmrtnom beznađu;
željo preželjena.
Kome?
Zar mutna voda u dlan da mi spava?
I ja žedan tebe s njom da spim?
Zar sa kujom nekom kolevku da stvaram?
Zar pred kolevkom praznom anđele da bdim?
Reci mi...
Dok me još ima,
i dok sve što imam uzaludno tone.
Dok me rđavog,
rđaviji lome,
reci mi milo moje:
Kome?
Kome sjajna zvezdo svih mrklih neba?!
Slobodo od neslobodnih sakrivena...
Ti mirna luko,
mojim burama branjena.
RASPRODAJA
Rasprodao bih sebe zbog tebe;
dao bih se u bescenje, u jad, pepeo i prah.
Pa, kad mi želja kao lasta ka nebu krene,
menjam sav svoj vazduh,
za jedan tvoj dah.
Dajem bore koje još nemam...
Biram smrt ranu, ako se mora mret.
Odričem se prava da hodam i da snevam;
samo za tvoje dobro,
za tvoj siguran let.
Dileme nemam.
Prodaću reči za minut tišine,
zakopaću u zemlju svaku od njih.
Menjam dane za carstvo tmine;
proklinjem sebe,
blagosiljam tvoj lik.
Čujete li me ljudi!? Rasprodajem se!
Daću se i Ocu i Tvorcu-
i Đavolu crnom, ako nije međ' ova dva;
samo da mi vrate onih par minuta:
jutro, kafa, osmeh, ona,
i pored nje ja.
Autor pesama: Nikola Trific