Na kraju ove nedelje o glumi, ljubavi prema glumi i upornosti, iskreno i otvoreno, danas govori mlada glumica i kuma umetnosti Kristina Vuletić.
Artkum: Da li je gluma oduvek bila sfera koja te zanimala?
Kristina: Volim da verujem da gluma izabere čoveka a ne čovek glumu. U početku, to je divna teorija koja te inspiriše. Kasnije, kad se glumac suoči sa svim problemima glumačkog posla to mu je uteha.
Moja konstantna potreba za slobodom i ispitivanjem sopstvenih granica odvela me je u glumu. A gluma je ispostavilo se, upravo to – Sloboda, jer su ti slobodne ruke da kreiraš i stvaraš i prostor za ispitivanje sopstvenih granica –strpljenja, snage, motivacije i istrajnosti.
Kristina Vuletić, glumica
Arkum: Da li imaš posebnog uzora, glumca na kojeg se ugledaš?
Kristina: Ne verujem u idole, verujem u poštene i vredne ljude koji vole svoj posao. Takvih je u našoj profesiji mnogo, i jako je važno okružiti se takvim ljudima. Od naših glumaca izuzetno cenim Mirijanu Karanović, Gorana Bogdana, Vesnu Trivalić, Mariju Medenicu... Za sve njih zajedničko je da svoj posao rade punim srcem, beskompromisno i spremni su da sa mladim glumcima dele iskustva i savete.
Kristina Vuletić, glumica
Artkum: Koji su novi planovi na glumačkom polju? Kako pripremaš lik za predstavu?
Reci nam nešto o svom doktorskom radu?
Kristina: U Srbiji je jako teško postati deo neke institucije, i to zna svaki mladi glumac. Dobiti posao u pozorištu skoro da je nemoguće, i zato je zapravo najvažnije imati neki plan. Ova nemogućnost izrodila je mnogo generacija koje su oformile svoje trupe, koje stvaraju svoju umetnost nalazeći nove prostore, forme i sadržaje. I to je zadatak svakog mladog glumca.
Ja sam sa osnovnih studija upisala master primenjenog pozorišta, gde sam učeći dramsku pedagogiju naučila mnogo o metodologiji rada u grupi. To me je osnažilo da zajedno sa kolegom otvorim dramski studio već tri godine radim sa decom svih uzrasta.
U budućnosti planiram da učim kroz posao i školovanje – idem na svaki kasting koji je negde javno oglašen, učestvujem u umetničkim projektima koje sama pišem i spremam svoj doktorski rad na Akademiji umetnosti u Novom Sadu.
Moj doktorski rad koji je u pripremi najvažnija je stvar koju sam do sad dotakla u umetnosti i oko nje. On će biti zbir svega što sam naučila i svega u šta verujem kad je pozorište u pitanju. Predstava će izaći za dve godine, nakon istraživačkog rada i kreativnog procesa koji uključuje četiri mlada glumca. Ono što me zanima i čime ću se baviti je nešto što smo davno zaboravili i pocenili – žanr i njegove mogućnosti.
Trenutno pišem svoju prvu zbirku pesama i nadam se da će svaki umetnik izboriti svoje mesto pod Suncem i biti srećan u dubini duše.
