Draga Nina, kada i kako si ti otkrila svoj put i želju da se baviš ilustrovanjem? Nikada nisam mislila da ću da se baviti ilustracijom. Znala sam da će moj poziv biti negde u oblasti umetnosti i dizajna, ali nikad nisam znala šta je to tačno. Zapravo, ni sad nisam sigurna šta je to što me najviše ispunjava. Trenutno je to sve, kako ilustracija tako i sam dizajn. Još uvek imam tu slobodu da mogu da eksperimentišem.
"Un- Week end a I'Est", plakat sa kojim je Nina Batinica učestvovala na festivalu u Francuskoj
Najviše su mi u tome pomogli ljudi koji nisu verovali u mene pa ni ja sama, zahvaljujući njima i mom inatu uspela sam nekako da se dokažem samoj sebi, da posedujem nešto mnogo više nego što sam mislila.
Ali naravno i zahvaljujući nekim profesorima koji su bili dovoljno dobri pedagozi da me usmere i izvuku ono najbolje što mo gu.
Plakat koji je Nina dizajnirala za učešće na konkursu u Kini
Ilustracija za decu, Nina Batinica
Šta je za tebe ilustracija i kako tvoje ilustracije doživljavaju najbliži (porodica , prijatelji) a kako saradnici,
poslodavci? Koji tip ilustracije je tebi najdraži?
Ilustracija je za mene oživljavanje moje mašte, mojih trenutnih emocija. To je ono što veoma utiče na moj rad. Kroz neke moje radove može da se vidi kako sam se u tom trenutku osećala.
Imam tu sreću da su moja porodica i prijatelji kojih nemam mnogo ljudi koji me znaju u srž. Delili su sa
mnom kako one najlepše trenutke tako i one moje najgore. Oni su moja podrška i svi sa nestrpljenjem
očekuju moje nove radove. Moja baka je ipak moj najveći fan, iako neke radove ne razume kao ni samu tehniku izvođenja uvek je iskrena prema meni i odličan je kritičar. Retko sarađujem sa ljudima, najviše volim da radim sama, kada svi spavaju i kada dođe noć tada je moje vreme za rad.
Teško je reći moj najdraži pravac u ilustraciji, svaki je na svoj način poseban i svaki ima neku svoju draž.
Uživam dok radim ilustracije za decu, možda je to zbog toga što se osećam kao jedno veliko dete koje odbija da odraste.
Ilustracija za decu, Nina Batinica
Reci nam nešto o tvom učestvovanju na likovnom festivalu u Francuskoj. Kako je sve počelo. Na kojim si sve internacionalnim konkursima učestvovala? Moje učestvovanje na festivalu ‘’Un Week-end à l’Est’’ bio je jedan od mojih najlepših uspomena u životu i uvek sa osmehom na licu govorim o tome.Počelo je tako što me je umetnička direktorka festivala kontaktirala putem fejsbuka, videla je moje radove na nekoj izložbi i kako sam ja iz Srbije a te godine je bio festival posvećen Beogradu odlučila je da me kontaktira. U početku veoma sumnjivo, neko ko je umetnički direktor festivala vas kontaktira putem fejsa, zar ne? Malo sam se informisala, pročitala nešto više o festivalu i javila joj se, tada smo započeli saradnju. To je ujedno bio i moj prvi plaćeni posao u struci, pritom internacionalni! Totalno van moje zone komfora. Konverzacija oko posla na jeziku koji vam nije maternji, priznajem da nije bilo lako. Ali, zahvaljujući mojoj porodici i prijateljima koji su mi pružali podršku sve je prošlo veoma glatko. Iskustvo je bilo divno, mnogo sam naučila kako o kulturi tako i o sebi i svojim mogućnostima, upoznala sam veoma divne i talentovane ljude i za to sam veoma zahvalna. Učestvovala sam na mnogo kolektivnih internacionalnih izložbi širom sveta, kako u Evropi tako i izvan nje.Kina, Rusija, Španija, Ekvador, Peru, Nemačka, Poljska, Meksiko, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Srbija... Moja najdraža izložba je moja prva samostalna izložba u sklopu gore pomenutog festivala, koja se održala u Parizu. Kako nastaje ideja za ilustraciju i kako je razvijaš? Šta je cilj ilustracije u današnje vreme i da li ilustratori imaju težak zadatak ili težinu zadatka pre daješ strip umetnicima? Ideja za ilustraciju nastaje kada to najmanje želiš. Ali zaista je tako, kada si srećan ili tužan. Kada bi ostao ili ipak pobegao to su trenuci kada se moje ideje javljaju. Ponekad imam jaku želju da na silu nešto uradim, kada sam ljuta na sebe jer nisam bila dovoljno produktivna prethodnih dana i tada uglavnom ne bude ništa. Ostavim to,posle kada se vratim na tu skicu hladne glave uvek ispadne nešto fenomenalno. Sve zavisi, za svaki moj rad je posebno i individualno. Uh, mislim da za cilj ilustracije u današnje vreme nemam odgovor. Kao što sam spomenula iznad svaki pravac ilustracije je drugačiji i svaki ima svoj poseban cilj. I strip umetnici su ilustratori, mislim da kad neko radi ono što voli i za neki određen cilj tu ne postoji nikakva težina već samo zadovoljstvo. Koja je razlika između tebe kao grafičke dizajnerke i ilustratorke? Da li bi izdvojila saradnju sa nekim književnikom ili muzačarem ako si radila za njih korice knjiga ili omote za CD? Nema razlike, šta god da radim radim to svim svojim srcem. Uživam u obe oblasti jednako, toliko je toga novog i toliko toga treba još da se istraži i nauči. U svakom mom radu je delić mene, možda imam više slobode da u dizajnu pokažem onu odraslu stranu sebe. Nisam sigurna.
Ilustracija za decu, Nina Batinica